Речи и стенограммы

Джим Ён Ким: цель Группы Всемирного банка – искоренение крайней бедности

3 октября 2016


Президента Всемирного банка Джим Ён Ким Вашингтон, федеральный округ Колумбия, США

Вариант, подготовленный для выступления

Спасибо, Строуб.

Не знаю, известно ли вам об этом, но мы оба, Строуб и я, родом со Среднего Запада.

Он из Дейтона, штат Огайо.

Я вырос в Маскатине, маленьком городке в Айове.

Многие из моих сверстников до сих пор живут там.

Лишь десять процентов моих одноклассников учились в колледже.

Многие ушли из школы и стали работать на местном сталелитейном заводе, на семейных фермах или на фабриках, считая, что нашли надежное место работы на всю жизнь. Когда они покупали свои первые дома и машины, то посмеивались над некоторыми из нас – «вечными студентами».

В последние годы глобализация подчинила своему влиянию множество малых городов в Соединенных Штатах – таких же, как мой родной город, изменив саму структуру общества и качество жизни.

Автоматизация и появление новых технологий нарушили течение традиционного промышленного производства, ликвидировали ручной труд и положили конец работе, которой семьи занимались из поколения в поколение.

Эта тенденция наблюдается не только в Соединенных Штатах – она затрагивает людей в самых разных странах мира. Когда я был в Китае на саммите «Группы двадцати», многие мировые лидеры говорили о сгущающихся грозовых облаках изоляционизма и протекционизма, внушающих все бóльшие опасения.

Эти тенденции проявились именно в тот момент, когда нам необходимы более тесное сотрудничество, более прочная экономическая интеграция, более крепкие партнерские связи, чем когда-либо прежде – если мы хотим, чтобы мировая экономика вернулась к более высоким темпам устойчивого роста в интересах всего населения.

Открытые и партнерские отношения между странами сыграли важную роль, положив начало беспрецедентному периоду экономического роста и сокращения бедности. С 1990 года от оков нищеты освободилось более 1 млрд человек. Такие страны, как, например, Китай, достигли реальных успехов на пути искоренения крайней бедности благодаря торговле и участию своих национальных отраслей промышленности в глобальной конкуренции. Страны, которые работают и, в особенности, торгуют вместе, добиваются устойчивого прогресса.

Итак, мы добились прогресса.

В то же время во многих регионах мира мы сталкиваемся с серьезными препятствиями – замедлением глобальной экономики под воздействием падения цен на сырьевые товары и стагнации глобальной торговли.

Согласно сегодняшним прогнозам, в 2016 году темпы роста мировой экономики составят 2,4%; объем инвестиций снижается, а экспортные перспективы ухудшаются, причем в особенно сложных условиях оказались экспортеры сырьевых товаров.

Но есть и еще более тревожные новости.

Количество развивающихся стран, находящихся в состоянии рецессии, достигло максимума с 2009 года. Согласно нашему самому свежему прогнозу, в 2016 году показатель роста экономики в странах Африки южнее Сахары составит лишь 1,6%, что намного ниже темпов прироста населения, составляющих примерно 3 процента.

Показатель роста производительности труда – основного фактора, способствующего росту реальной заработной платы, – является отрицательным в Соединенных Штатах, стремится к нулю в зоне евро и уменьшается даже в странах Восточной Азии.

Нам также известно, что, как ожидается, к 2030 году почти половина мирового населения, живущего в крайней бедности, будет проживать в нестабильных странах и в странах, затронутых конфликтами.

Это – не привычные нам времена.

Поэтому мы не можем полагаться на привычные меры.

Я бы сказал, что именно ради этого и существует Группа Всемирного банка.

Все мы, сотрудники Группы Всемирного банка, считаем, что на нас лежит огромная ответственность, заключающаяся в том, чтобы предлагать именно такие инновационные, креативные меры, в которых нуждается наш мир, – в масштабах, необходимых, чтобы ответить на эти вызовы.

Когда в 2012 году я начал работать в Банке, то вместе с нашим советом мы сформулировали две четкие цели.

Первая цель – искоренить крайнюю бедность, снизив долю населения, живущего менее чем на 1,9 долл. США в день, до уровня, не превышающего 3%.

А вторая – способствовать обеспечению общего благосостояния за счет стимулирования роста доходов беднейших 40% населения каждой развивающейся страны.

Я считаю, что измеримые, привязанные к определенному сроку цели имеют чрезвычайно важное значение для концентрации нашей работы и объединения Группы Всемирного банка вокруг решения общей задачи.

Знаете, за последние четыре года мы достигли определенных успехов – и этим мы обязаны самоотверженным сотрудникам Банка.

Упоминания достойно немало знаковых событий: это рекордные объемы кредитования и инвестиций, это финансовые инновации в интересах беднейших слоев населения и для решения конкретных проблем, таких, как пандемии; это механизм финансирования, разработанный для стран Ближнего Востока и Северной Африки, но обладающий таким потенциалом, что сейчас мы расширяем его масштаб до мирового; это существенные достижения по всему комплексу вопросов, связанных с глобальными общественными благами, особенно в связи с нашими усилиями по противодействию изменению климата.

С особой гордостью я отмечаю три финансовых нововведения, которые будут иметь важнейшее значение для решения наиболее серьезных проблем.

Я имею в виду Механизм финансирования чрезвычайных мер в случае пандемии, Глобальный механизм льготного финансирования, а также наше решение об использовании акционерного капитала МАР, нашего фонда для беднейших стран мира, в целях привлечения средств для этих стран с рынков капитала. Далее я расскажу об этих нововведениях подробнее.

Это – существенные достижения.

Однако выводы нашего первого ежегодного доклада о бедности и общем благосостоянии, в котором отслеживался прогресс на пути достижения двух наших целей, ясно показывают, что достичь этих целей будет крайне непросто.

Уровень крайней бедности продолжает быстро снижаться по всему миру, и многие страны добились успехов в ускорении роста доходов беднейших 40 процентов населения. Это хорошие новости. Но в свете многочисленных глобальных потрясений и кризисов, с которыми мы имеем дело, нам придется многократно расширить масштаб принимаемых нами мер.

Темп нашего продвижения к цели все еще слишком низок.

В нашем докладе также показано, что степень неравенства доходов среди населения планеты снизилась, что неравенство уменьшается и внутри многих стран – как богатых, так и бедных. Но уровень неравенства по-прежнему слишком высок – и в мировом масштабе, и внутри стран. Это тормозит экономический рост и подогревает нестабильность.

Это значит, что мы должны не только уделять пристальное внимание вопросам экономического роста, но и продолжать нашу работу по уменьшению неравенства – нам необходимо сделать экономический рост более справедливым.

В опубликованном сегодня докладе описаны стратегии борьбы с неравенством, которые могут принять на вооружение даже беднейшие страны, – будь то обусловленные денежные трансферты, предоставление фермерам доступа к рынкам или электрификация сельских районов.

Урок состоит в том, что неравенство – вовсе не неразрешимая загадка. А меры политики, способствующие достижению равенства, – вовсе не роскошь: они могут сработать в любой стране.

Чтобы искоренить крайнюю бедность к 2030 году, нам необходимо сконцентрировать наши усилия. Мы должны повысить результативность нашей деятельности в нестабильных и затронутых конфликтами государствах.

Экономический рост должен быть более устойчивым, отвечающим интересам всего населения, а инвестиции в человеческий капитал должны вырасти и стать более действенными.

Но как мы этого добьемся? Именно об этом я бы и хотел поговорить сегодня.

Искоренение крайней бедности и обеспечение всеобщего благосостояния – это наша главная задача.

Для достижения этих целей мы будем действовать по трем направлениям:

Первое: ускорение темпов устойчивого экономического роста в интересах всех слоев населения,

Второе: инвестиции в человеческий капитал, и

Третье: повышение устойчивости к глобальным потрясениям и угрозам.

Две цели, три направления действий.

Во-первых, нам необходимо гораздо изобретательнее стимулировать правильный экономический рост.

Знаете, я работаю здесь уже четыре года, и за всё это время мы ещё ни разу не пересматривали наш прогноз темпов экономического роста в сторону повышения.

Мы знаем, что нашей приоритетной задачей должно быть стимулирование экономического роста в наших странах-клиентах.

Мы также знаем, что основные принципы остаются неизменными.

В целях поддержки долгосрочного роста экономики мы продолжим взаимодействовать со странами, чтобы они могли собирать достаточно доходов в бюджет, разумно расходовать свои ресурсы, принимать меры политики, способствующие привлечению инвестиций частного сектора и совершенствованию управления в целом.

Одним из «узких мест» с точки зрения экономического роста, безусловно, является инфраструктура. В последние годы спрос на инвестиции в инфраструктурные отрасли намного превышает имеющиеся ресурсы. Около 1,2 млрд жителей планеты не обеспечены электроэнергией.

Как минимум, 660 млн человек лишены доступа к безопасной питьевой воде; около миллиарда жителей стран с низким уровнем дохода не имеют доступа ко всепогодным дорогам. Доступом в интернет сейчас обеспечено свыше трех миллиардов человек, однако более четырех миллиардов человек (60% населения планеты, в основном – жители развивающихся стран) до сих пор такого доступа лишены.

По некоторым оценкам, дефицит финансирования инфраструктуры в странах с формирующейся рыночной экономикой и с низким уровнем дохода достигает 1,5 трлн долл. США в год. Мы знаем, что традиционная помощь на цели развития сама по себе не сможет удовлетворить этот спрос. Из-за этого дефицита финансирования мы были рады появлению новых игроков, таких, как Азиатский банк инфраструктурных инвестиций и Новый банк развития.

Но даже с учетом их средств инвестиции всех многосторонних банков развития, вместе взятых, составляют лишь 5-10% ежегодных совокупных расходов на инфраструктуру в развивающихся странах (составляющих примерно от 50 до 75 млрд долл. США).

Нам надо посмотреть правде в глаза и признать, что наши усилия до сих пор не достигли масштаба, позволяющего нам оказывать необходимое воздействие на рост экономики в развивающихся странах.

Знаете, мы уже много лет обсуждаем возможность более активного сотрудничества государственного и частного секторов в вопросах инвестиций в инфраструктурные отрасли. Мне кажется, пришло время поговорить всерьез о том, каким образом мы можем способствовать активному претворению этой программы в жизнь.

У нас есть гигантские возможности.

Есть средства, исчисляемые триллионами долларов и приносящие сейчас очень низкую прибыль; их владельцы ищут способы их более прибыльного вложения, и возможности создания государственно-частных партнерств на формирующихся рынках могли бы придать существенный импульс росту мировой экономики.

Поэтому нам надо организовывать такие сделки, которые обеспечат привлечение этих средств на формирующиеся рынки и даже в беднейшие страны.

Мы знаем, что всем учреждениям Группы Всемирного банка необходимо гораздо теснее взаимодействовать друг с другом, чтобы привлекать инвестиции частного сектора в наиболее проблемные отрасли и страны. Нам необходимо гораздо активнее работать над нейтрализацией некоторых факторов риска, препятствующих деятельности частного сектора на этих рынках.

Я хочу, чтобы вы знали: в дальнейшем мы будем гораздо настойчивее предлагать и капитал, и конкретные инструменты, способные уменьшить риски. Таким образом, как нам кажется, мы сумеем создать новые рынки и побудить инвесторов вкладывать средства в страны и проекты, которые прежде ни за что бы их не заинтересовали.

Когда наша Международная финансовая корпорация, или IFC, вкладывает средства в проекты в беднейших странах мира и даже в нестабильных государствах, то зачастую одно присутствие IFC способствует снижению предполагаемого риска, связанного с этими проектами, и желание участвовать в этих проектах изъявляет больше инвесторов. Если мы сумеем обеспечить доступность предоставляемых на льготных условиях средств в виде рискового капитала, то сможем еще заметнее снизить риски. MIGA, наше многостороннее агентство по гарантированию инвестиций, может предложить страхование от политических рисков или повышение кредитного качества, что обеспечит дальнейшее снижение рисков. Кроме того, теперь мы можем использовать акционерный капитал МАР для снижения валютных рисков в странах, где наблюдается дефицит решений в области хеджирования.

Мы намерены приложить намного более систематические и последовательные усилия к тому, чтобы свести воедино комплекс этих инструментов и, таким образом, привлечь для наших клиентов гораздо более обширные инвестиции частного сектора, чтобы преодолеть дефицит средств на финансирование развития инфраструктуры.

Знаете, у нас есть определенный – хотя и не настолько масштабный, как нам бы хотелось, – очень позитивный опыт привлечения средств частного сектора. Примером того, каким образом государственно-частное финансирование может обеспечить реализацию инфраструктурных проектов, приносящих стране огромную экономическую выгоду, служит строительство аэропорта в Аммане, Иордания. Это был проект на сумму в миллиард долларов. По первоначальному плану Иордания собиралась взять на строительство аэропорта кредит под государственную гарантию, а затем обеспечивать управление аэропортом силами государственных служащих.

Всем нам понятно, что такое решение было бы сложным и дорогостоящим. Но по рекомендации сотрудников Всемирного банка, работающих с правительством Иордании, руководство страны поменяло планы и обратилось к IFC с просьбой осуществить начальные инвестиции в размере примерно 270 млн долл. США.

Компания-оператор аэропорта ежегодно выплачивает Иордании взнос за управление аэропортом. Иордания получает 54% чистого дохода, причем аэропорт приносит доход ежегодно. Не вложив в этот проект ни цента, Иордания получила за последние девять лет более миллиарда долларов прибыли.

Но не только страны со средним уровнем дохода могут выгодно использовать государственно-частные партнерства для финансирования развития инфраструктуры.

При помощи нашей программы развития солнечной энергетики правительства таких стран как Сенегал и Замбия, разработали четкие политические и практические меры по привлечению инвестиций и установлению новых ориентирных тарифов в Африке. Программа развития солнечной энергетики – это комплексное решение, в рамках которого IFC и Всемирный банк совместно предоставляют всевозможные услуги – от соответствующих формуляров до финансирования, – чтобы обеспечить поступление конкурсных предложений, предусматривающих как можно более низкие цены. Знаменательной вехой для стран Африки южнее Сахары стал недавний аукцион в Замбии: самая низкое ценовое предложение равнялось 4,7 цента за киловатт-час, а общая цена едва превышала 6 центов за киловатт-час. Сейчас наблюдается взрывной рост спроса на участие в программе развития солнечной энергетики, и число африканских стран, в которых мы работаем, продолжает увеличиваться.

Продолжая стимулировать привлечение дополнительных инвестиций в инфраструктурные отрасли в целях содействия росту экономики, мы также отдаем себе отчет в том, что нам необходимо тщательнее обдумывать, какие именно виды инфраструктуры понадобятся странам в условиях экономики будущего.

Всем нам известно, что современные технологии радикально изменяют облик нашего мира.

Не все развивающиеся страны способны пройти по традиционному пути развития экономики: от эффективного сельского хозяйства к легкой промышленности, а затем к широкомасштабной индустриализации. Вполне возможно, что во многих африканских странах современные технологии в корне изменят эту схему. Согласно исследованиям, основанным на данных Всемирного банка, доля рабочих мест, существованию которых угрожает автоматизация, составляет 69 процентов в Индии, 77 процентов в Китае и целых 85 процентов в Эфиопии.

Если это действительно так, то нам необходимо выяснить, какие пути роста экономики будут доступны этим странам, а затем внести соответствующие поправки в наши подходы к развитию инфраструктуры. Кроме того, с возрастанием значимости инвестиций частного сектора нам придется повысить бдительность, чтобы приватизация не стала синонимом социальной изоляции бедных и маргинализированных слоев населения. В конце концов, задача первостепенной важности для нас – покончить с крайней бедностью и ускорить обеспечение всеобщего благосостояния, и наше взаимодействие с частным сектором должно основываться на этих двух ключевых принципах.

Если современные технологии приводят к кардинальному изменению характера рабочих мест, имеющихся в развивающихся странах, то нам необходимо уделять повышенное внимание нашему второму основополагающему направлению деятельности во имя достижения двух наших целей – инвестициям в человека.

Видите ли, я выяснил, что, когда развивающимся странам необходимо выбрать способ использования средств Группы Всемирного банка, они предпочитают отдавать приоритет инвестициям в энергетику, информационные технологии, дороги и аэропорты – в то, что многие называют объектами материальной инфраструктуры. Это вполне объяснимо, и именно поэтому нам необходимо добиваться успеха в наращивании объема ресурсов для развития инфраструктуры за счет привлечения частного капитала.

Без дополнительного капитала нам будет трудно убедить страны нарастить их инвестирование в людей в тех масштабах, которые, по нашему мнению, необходимы для формирования трудовых ресурсов, которые были бы конкурентоспособными в условиях экономики будущего.

Инвестиции в людей многократно усиливают способность страны обеспечить рост ее экономики в интересах всего населения – мы видели это во всех странах Восточной Азии.

Тем не менее, важно не только увеличивать бюджетные расходы на образование. Решающее значение имеют результаты обучения. Навыки, которыми учащиеся овладевают в классах, – это один из факторов, в значительной мере определяющий характер будущего экономического роста.

В одном любопытном исследовании показано, что, если бы в течение определенного времени результаты обучения учащихся в Латинской Америке были такими же высокими, как в Восточной Азии, то и экономика Латинской Америки росла бы гораздо быстрее – такими же темпами, как и экономика Восточной Азии.

Потребность в безотлагательном осуществлении более масштабных и более результативных инвестиций в людей трудно переоценить. Я считаю, что от этих инвестиций зависит будущее целых стран.

В особенности это касается важности инвестирования в самый ранний период жизни человека. Миллионы малышей не могут полностью раскрыть свой потенциал из-за недостаточного питания, отсутствия стимулирования в раннем возрасте и возможностей получения знаний, а также из-за жизни в стрессовых условиях.

Инвестиции в самый ранний период жизни человека самым серьезным образом повлияют на конкурентоспособность стран. За неспособность сформировать у детей основополагающие навыки приходится платить непомерно высокую цену, и число свидетельств, подтверждающих этот факт, увеличивается с каждым днем.

Правительства, которые не способствуют своими опережающими инвестициями формированию контингента квалифицированных, здоровых, высокопроизводительных работников, ставят под угрозу рост экономики своих стран и сегодня, и в будущем.

Масштабы этой проблемы огромны. Четверть детей в возрасте до пяти лет во всем мире – 159 млн детей – отстают в развитии. Это значит, что у них в буквальном смысле слова нет такого количества нейронных связей в мозгу, как у их сверстников, не отстающих в развитии. Доля детей, отстающих в развитии, в странах Африки к югу от Сахары и в Южной Азии превышает 36 процентов. Даже в странах, демонстрирующих относительно высокие показатели экономического роста, – например, в Индонезии, Эфиопии и Гватемале, – более трети детей отстают в развитии. И почти половина детей в возрасте от трех до шести лет лишена доступа к дошкольному образованию.

Суровая реальность заключается в том, что страны не смогут попасть в более сложное с технологической точки зрения и более требовательное с цифровой точки зрения будущее, если 40% рабочей силы в этих странах будут неконкурентоспособны. Нам необходимо помочь странам понять, что, если они действительно хотят добиться интенсивного роста экономики и реальной конкурентоспособности в кратко-,средне- и долгосрочной перспективе, то инвестиции в человеческий капитал столь же жизненно важны для них, как и инвестиции в объекты материальной инфраструктуры.

Мы должны убедить лидеров в том, что эти инвестиции не только обеспечат экономический рост в интересах всех слоев населения, но и заложат социальный фундамент, способный послужить защитой от нестабильности, насилия и конфликтов.

Я считаю, что мы должны стремиться к резкому повышению объема и качества инвестиций в здравоохранение, образование и профессиональное обучение. Если мы не сделаем этого, и если мы не сделаем этого быстро, то мы не только вступим на путь слабого экономического роста – множество людей окажется в ситуации, когда в их странах невозможно получить традиционную работу, требующую низкой квалификации, и они, зачастую не по своей вине, будут попросту неконкурентоспособны.

Если мы позволим этому случиться, то посеем семена будущих кризисов – кризисов, допустить которые мы не можем себе позволить. И действительно, одна из тем, которая то и дело поднималась на встрече руководителей стран «Группы двадцати», – то, что мы живем в эпоху множества взаимосвязанных кризисов.

Численность беженцев достигла исторического максимума, складывается крайне сложная климатическая ситуация и, кроме того, существует перспектива развития пандемий, способных обернуться потерями триллионов долларов и миллионов жизней.

Я считаю, что Группа Всемирного банка может сыграть важнейшую роль в повышении устойчивости к этим многочисленным потрясениям, как в развивающихся странах, так и во всем мире.

Итак, наше третье направление деятельности – это гораздо более весомая роль в повышении устойчивости наших стран-клиентов к некоторым наиболее серьезным шоковым потрясениям, угрожающим свести на нет достигнутые ими за несколько десятилетий успехи в борьбе с бедностью.

В настоящее время около 65 млн человек были вынуждены покинуть свои родные места, 21 млн человек являются беженцами, и 90% из них проживают в развивающихся странах. Перемещенным лицам, оставшимся без поддержки, грозят невзгоды и маргинализация; под вопросом оказываются и успехи в области развития, достигнутые принимающими этих людей общинами.

Речь идет не только о страданиях людей: под огромной нагрузкой оказываются ресурсы принимающих стран, и без того столкнувшихся с экономическими трудностями.

Число беженцев в Ливане и Иордании составляет сейчас, соответственно, почти 20% и 10% общей численности населения этих стран.

Мировое сообщество глубоко признательно этим странам за их готовность открыть свои границы и оказать помощь тем, кто в ней нуждается.

Поэтому Группа Всемирного банка обязалась оказывать поддержку этим странам не только в преодолении нынешней кризисной ситуации, связанной с беженцами, но и в создании инфраструктуры, необходимой для будущего роста экономики этих стран.

Для этого нам понадобилось переосмыслить методы использования льготного финансирования. Разрабатывая меры преодоления кризиса, связанного с насильственным перемещением населения, мы пришли к выводу, что льготное финансирование следует не просто распределять исходя из размера ВНД на душу населения, а предоставлять тем странам, куда прибывают беженцы.

В прошлом году, на наших ежегодных совещаниях в Лиме, мы учредили новый механизм финансирования для стран Ближнего Востока и Северной Африки, благодаря которому Иордания и Ливан получат доступ к недорогим займам и грантам.

Недавно мы объявили в ООН о создании Глобального механизма льготного финансирования для стран со средним уровнем дохода, который обеспечит привлечение в течение ближайших 5 лет около 1 млрд долл. США в виде грантов, специально предназначенных для Иордании и Ливана, и еще 500 млн долл. США – в виде грантов для других стран, которые помогут им справиться с будущими кризисами, связанными с беженцами, где бы они ни происходили, в том числе и в странах со средним уровнем дохода.

Мы соединим эти гранты со взносами доноров, что позволит, в конечном итоге, предоставить льготное финансирование на сумму от 4,5 до 6 млрд долл. США.

Решение применить льготное финансирование для разрешения кризисной ситуации с беженцами влечет за собой и другие вопросы о способах оказания поддержки странам со средним уровнем дохода.

И Глобальный механизм льготного финансирования открывает нам площадку для обсуждения именно этих вопросов.

Правила игры изменяются.

Теперь позвольте мне остановиться на другой глобальной угрозе – изменении климата. Мы должны изменить методы реагирования и на эту угрозу.

Благодаря выдающимся совместным усилиям мы получили Парижское соглашение. Его подписали свыше 170 стран, сейчас идет процесс его ратификации, и оно вот-вот обретет обязательную юридическую силу.

В процессе подготовки и проведения КС-21 мы ясно определили наши общие чаяния. Но к моменту окончания нашей встречи наши цели стали даже более масштабными, чем в ее начале. Мы договорились о том, что постараемся удержать глобальное потепление в пределах не 2 градусов Цельсия, а 1,5 градусов.

Да, наши намерения выглядят внушительно, но вот факты, которые меня беспокоят.

Если мы просто взглянем на температурные показатели за август 2016 года, то увидим, что они близки к превышению исторических норм на 1,5 градуса Цельсия. Динамика глобального потепления выглядит следующим образом: последние 16 идущих подряд месяцев были самыми теплыми 16 месяцами за всю историю наблюдений.

Повышение уровня моря происходит быстрее, чем мы когда-то ожидали.

Сместились траектории циклонов и тайфунов.

И как я уже говорил ранее, сегодня многие представители беднейшего населения планеты наиболее уязвимы к экстремальным погодным явлениям, несмотря на то, что они почти не причастны к выбросам углерода в атмосферу.

Такова суровая реальность. Наша планета находится под серьезной угрозой, но наши ответные меры не соответствуют стоящей перед нами задаче.

Когда я получал медицинское образование, я узнал, что в отделении скорой помощи, когда жизни людей находятся в опасности, ты должен расставить приоритеты – и принимать меры там и тогда, где и когда они нужнее всего, и только потом идти дальше. Нам необходимо расставить приоритеты – определить наиболее срочные задачи в деле предотвращения разрушительных последствий изменения климата.

Таким стал итог политической победы, достигнутой на КС-21.

Но празднование успеха КС-21 позади, и пора трезво подойти к решению задачи финансирования и стимулирования мер, которые позволят удержать глобальное потепление в пределах 1,5 градусов Цельсия.

Я считаю, что сейчас нам необходимо сделать три шага, которые способны резко изменить динамику глобального потепления:

-    Во-первых, за счет постепенного прекращения производства гидрофторуглеродов (ГФУ) можно было бы снизить потепление на ½ градуса Цельсия к концу этого века. Нам необходимо направить финансовые потоки в страны, которые возьмут на себя обязательство постепенно прекратить производство ГФУ и существенно повысить энергоэффективность.

-    Во-вторых, необходимо уделить самое пристальное внимание вопросам сдерживания роста числа электростанций на угольном топливе, в частности, в странах Азии. Программа развития солнечной энергетики, о которой я упоминал выше, – это прекрасный пример того, каким образом незамедлительно принятые меры способны резко изменить энергобаланс даже в беднейших странах мира.

-    И, в-третьих, если мы намерены привлекать частное финансирование для решения проблем, связанных с климатом, то нам нужна финансовая система, способная оценивать климатические риски и возможности, – иными словами, нам необходим более «зеленый» финансовый сектор.

Достижение целей, поставленных в Парижском соглашении, обойдется недешево: речь идет о триллионах долларов. Нам необходимо помочь странам в осуществлении перехода к использованию возобновляемых источников энергии и предоставить им необходимые финансовые средства.

На этой неделе мне предстоит участвовать в наших Ежегодных совещаниях, и, что касается изменения климата, то, движимый возросшим ощущением озабоченности и пониманием злободневности этой проблемы, я буду делать все возможное, чтобы добиться безотлагательного принятия масштабных мер.

Нам нужно действовать немедля – иначе мы не сможем удержать потепление в пределах 1,5 градусов Цельсия.

И, наконец, нам необходимо лучше подготовиться к угрозе пандемий.

Кризисная ситуация с лихорадкой Эбола и вспышка лихорадки Зика вновь напомнили нам, что к пандемиям мы не готовы.

Если бы сегодня вспыхнула столь же стремительная и смертоносная пандемия, как эпидемия «испанки» 1918 года, то мы могли бы столкнуться с гибелью десятков миллионов людей и сокращением мирового ВВП на целых 5 процентов, то есть, на 3 с лишним триллиона долларов.

Пандемии, как правило, сильнее всего затрагивают бедные слои населения, поэтому борьба с пандемиями имеет тем большее значение с учетом того, что мы стремимся искоренить крайнюю бедность.

Вспышка лихорадки Эбола положила начало цепи событий, приблизивших нас к тому месту, где нам и следовало быть. Пытаясь понять, почему мы так долго ждали, прежде чем предоставить средства для борьбы с лихорадкой Эбола, мы начали осознавать необходимость наличия автоматического механизма распределения средств, при помощи которого мы сможем останавливать пандемии так быстро, как это только возможно.

Механизм, который мы создали, – это совершенно новый инструмент страхования от пандемий, привязанный к совершенно новой «пандемической» облигации.

Эта идея основывалась на инновационных решениях, принятых нами в области управления рисками стихийных бедствий, и теперь мы изучаем возможность использования таких инструментов для смягчения других видов рисков.

Одним из самых масштабных аспектов неравенства в мире является неравенство доступа к страхованию. Мы несем ответственность за то, чтобы предоставить доступ к подобным финансовым инструментам гораздо более широким слоям бедного населения.

Но я хотел бы пояснить, что роль Группы Всемирного банка заключается не в том, чтобы быть всемирной службой по чрезвычайным ситуациям и принимать непосредственное участие в борьбе с пандемиями или в принятии гуманитарных мер. Наша роль состоит в том, чтобы действовать на опережение и разрабатывать инновационные финансовые инструменты, способные в принципе снизить вероятность возникновения бедствий.

Вы не можете повлиять на масштабы извержения вулкана или землетрясения, приняв меры на раннем этапе, но вы можете повлиять на масштабы пандемий.

Я руковожу удивительной организацией.

Она была создана более 70 лет назад, когда мир был совсем другим, для решения проблем другого века.

Во время моего первого срока на посту президента ГВБ мы занимались ее преобразованием в организацию, способную решать проблемы этого века средствами этого века.

Сегодня я вкратце рассказал, ради чего, по моему мнению, мы существуем. Если бы сегодня Группы Всемирного банка не существовало, нам самим бы пришлось ее изобрести.

Но мы существуем, мы готовы решать самые серьезные мировые проблемы, и у нас есть необходимые для этого силы и средства.

Если мы хотим ускорить темы роста экономики в беднейших странах мира, нам надо поднять руку и спросить: «А помогает ли то, что мы делаем?».

Если мы хотим осуществлять инвестиции в людей, которые, как мы знаем, крайне необходимы странам для того, чтобы стать конкурентоспособными, добиваемся ли мы на деле каких-то изменений?

Результатом КС-21 стало заключение одного из крупнейших и наиболее амбициозных глобальных соглашений. Но чем оно поможет, если мы действительно не начнем его выполнять?

Дает ли наша деятельность какую-либо отдачу на фоне всех глобальных угроз, которые нависли над нами? Мы должны задавать себе эти вопросы снова, снова и снова.

Нам надо поднять руку.

Нам необходимо подойти к этому гораздо серьезнее.

И когда мы так поступим, то наше стремление помочь бедным наконец-то будет соответствовать чаяниям самих бедных.

Благодарю вас.


" These trends come at a time when we need more cooperation, greater economic integration and stronger partnerships than ever before if we want the world economy to return to higher rates of inclusive, sustainable growth. "

Jim Yong Kim

World Bank Group President

Openness and partnership between countries have played an important part in ushering in an unparalleled period of growth and poverty reduction. Since 1990, over 1 billion people have escaped extreme poverty. Real strides towards ending extreme poverty have been made by countries like China as a result of trade and the openness of their domestic industries to global competition. Countries working together, and especially trading together, have delivered lasting progress.

So we have made progress.

At the same time, in most parts of the world we are facing strong headwinds – a slowing global economy hit by falling commodity prices and stagnating global trade.

Global growth is now projected at 2.4% in 2016; investments are soft and export prospects are deteriorating with commodity exporters facing particularly tough conditions.

But there is more worrying news.

We now have the highest number of developing countries in recession since 2009. Our latest growth forecast for Sub-Saharan Africa is only 1.6 percent for 2016, far below population growth which is around 3 percent.

Labor productivity growth, a key enabler of real wage growth, is negative in the United States, near zero in the Euro zone, and declining even in East Asian countries.

We also know that by 2030, almost half of the world’s extreme poor are expected to live in countries affected by fragility and conflict.

These are no ordinary times.

So we cannot rely on ordinary measures.

I would argue that this is precisely why the World Bank Group exists. 

All of us at the World Bank Group feel an enormous responsibility to bring forward, precisely those innovative, creative measures that are needed in our world – at the scale required to meet the challenges.

When I joined the Bank in 2012, I worked with our board to set two clear goals.

The first, to end extreme poverty by decreasing the percentage of people living on less than $1.90 a day to no more than 3%.

And the second, to promote shared prosperity by fostering the income growth of the bottom 40% for every developing country.

I believe that measurable, time-bound goals are crucial to focusing our work and uniting the Bank Group around a common purpose.

You know, we have accomplished so much over the past four years, and this is thanks to the Bank’s dedicated staff.

There are so many milestones to recognize, record lending and investments, financial innovation on behalf of the poorest and for specific problems like pandemics; a Middle East and North Africa financing facility with so much potential that it is now being scaled up globally; and great strides on the overall Global Public Goods agenda, particularly our work on climate change.

I am especially proud of three financial innovations that will be critical to tackling the most serious problems.

The Pandemic Emergency Financing Facility, the Global Concessional Financing Facility and our decision to use equity from IDA, our fund for the poorest countries, to raise funds on capital markets for those countries. I will talk in more detail about these innovations later.

These are significant achievements.

But, findings from our first annual Poverty and Shared Prosperity report, which tracks progress towards our twin goals, make clear that achieving the goals will be extremely challenging.

The good news is that extreme poverty continues to fall rapidly worldwide, and many countries have made progress in boosting the incomes of the bottom 40 percent. But because of the multiple global shocks and crises we face, we will have to scale up our efforts dramatically.


Progress is still too slow.

Our report also lays out how income inequality between all people in the world has decreased, and inequality within nations has been falling in many countries, both rich and poor. But inequality is still far too high, both globally and within countries. This constrains growth and breeds instability.

This means that not only do we need to focus on growth, but we must also continue our work to reduce inequality – we have to make growth more equitable.

Today’s report identifies strategies to address inequality that even the poorest nations can adopt – whether through conditional cash transfers, connecting farmers to markets or rural electrification.

The lesson is that inequality is not an unsolvable mystery. Pro-equality policies are not luxury goods and can work in any country.

If we are going to end extreme poverty by 2030, we have got to focus our efforts. We have to be more effective in fragile and conflict affected states.

Economic growth has to be more robust and more inclusive and human capital investments have to grow in size and effectiveness.

So how are we going to do that? That is what I would like to talk about today.

Ending extreme poverty and boosting shared prosperity is our bottom line. 

We will achieve these goals in three ways:

One: accelerating inclusive and sustainable economic growth,

Two: investing in human capital, and

Three: by fostering resilience to global shocks and threats.

Two goals, three ways to get there.

FIRST, we have to be much more creative about fostering the right kind of economic growth.

You know, I am four years into the job and I am still waiting for my first upward revision of growth expectations.

We know that stimulating growth in our client countries has to be our top priority.

We also know that the fundamentals do not change.

To support long-term growth, we will continue to work with countries so they can collect sufficient revenue, spend their resources well, adopt the policies that enable private sector investments and improve governance overall. 

One particular bottleneck for growth is of course infrastructure. In recent years the demand for infrastructure investment has far outstripped available resources. Some 1.2 billion people in the world do not have electricity.

At least 660 million people lack access to safe drinking water; about one billion people in low-income countries lack access to an all-weather road. While more than three billion people now have access to the internet, still, more than four billion people (60% of the global population, most in developing countries) do not have access.

It is estimated that emerging markets and low-income countries face an annual gap of up to $1.5 trillion dollars a year in infrastructure finance. We know that traditional development aid alone will not meet this demand. This financing gap is why we have welcomed new players such as the Asian Infrastructure Investment Bank and the New Development Bank.

But even with the money they bring, investments by all Multilateral Development Banks together only make up about 5-10% of the overall annual spending in infrastructure in developing countries (it is about $50-$75 billion).  

We have to face up to the fact that we are not reaching the scale required to make the kind of impact on growth that is needed in developing countries.

You know, we have been talking about more public private cooperation on infrastructure investment for many years now. I believe it is time to have a much more serious conversation about how we can aggressively take this agenda forward.

We have an enormous opportunity.

There are trillions of dollars of funds currently earning very little, looking for higher returns, and opportunities for public private partnerships in emerging markets could substantially boost global economic growth.

So we have to put the deals together that will attract those funds to emerging markets and even the poorest countries. 

We know that all of the parts of the World Bank Group have to work much more closely together to mobilize private sector investment in the most challenging sectors and countries.  We have to do much more to tackle some of those risks that constrain the private sector in these markets.

I want you to know that going forward, we will be much more aggressive in putting on the table, capital and specific instruments that can reduce risk.  In doing so, we feel that we can create new markets and encourage investors to venture into countries and projects that they never would have considered before.

When our International Finance Corporation, or IFC, invests in projects in the poorest countries and even in fragile states, often IFC presence alone reduces the perceived risk of these projects and more investors are willing to engage. If we can make concessional resources available as risk capital, then we can reduce risk further. MIGA, our multilateral investment guarantee agency, can provide political risk insurance or credit enhancement to reduce risk even further.  Also, we can now use IDA equity to mitigate currency risk for countries where hedging solutions are scarce.

We are committed to bringing this entire suite of tools together, in a much more systematic and consistent way to bring much larger investments from the private sector to our clients to fill the infrastructure financing gap.

You know, although not nearly at the scale that we would like, we have had some very positive experiences in crowding in the private sector.  The airport that was built in Amman, Jordan is an example of how public private finance can deliver infrastructure projects that bring enormous economic benefits for the country. This was a billion dollar project. The original plan in Jordan was to take a sovereign loan to pay for the airport and then manage it with government employees. 

We all know that this would have been difficult and expensive.  But on the recommendation of World Bank staff working with the government, Jordanian leaders changed course and asked IFC to make the first investment of around 270 million dollars.

The airport operator pays an annual fee to Jordan to run the airport. Jordan receives 54% of the net revenue and they are making money every year. Over the last nine years, without putting any money into the project, Jordan has received over one billion dollars in revenue.

But it is not just middle-income countries that can benefit from public private approaches to infrastructure finance.

Our Scaling Solar program has been helping governments like Senegal and Zambia develop clear policies and practices to attract investment and set new tariff benchmarks for Africa.  Scaling Solar is a one stop shop solution in which both the IFC and the World Bank provide everything from appropriate forms to financing to ensure that the lowest possible bids are received.  Zambia’s recent auction was a milestone for sub-Saharan Africa with the lowest bid coming in at 4.7 cents per kilowatt hour and an overall price of just over 6 cents per kilowatt hour.  Demand for Scaling Solar has now exploded and we are working in more and more African countries. 

As we continue to encourage more investment in infrastructure to promote growth, we also know that we have to think more critically about the kinds of infrastructure that countries will need in the economy of the future.

We all know that technology is fundamentally reshaping the world.

The traditional economic path from productive agriculture to light manufacturing and then to large scale industrialization may not be possible for all developing countries. In large parts of Africa it is likely that technology could fundamentally disrupt this pattern.  Research based on World Bank data has predicted that the proportion of jobs threatened by automation in India is 69 percent, 77 percent in China and as high as 85 percent in Ethiopia.

If this is true, we need to understand the paths to economic growth that will be available for these countries and then adapt our approach to infrastructure accordingly.  Moreover, with increasing reliance on private sector investments, we will have to increase our vigilance to ensure that privatization does not equal exclusion of the poor and marginalized. Our top priority is to end extreme poverty and boost shared prosperity, and our engagement with the private sector must be anchored in these two core values.

If technology leads to fundamental transformations in the kind of jobs available in developing countries, we have to increase our focus on our second major pillar in pursuit of the twin goals - investing in people. 

You know, I have learned that when faced with a choice of how to use the resources of the World Bank Group, developing countries will tend to prioritize investments in energy, information technology, roads and airports – what many people refer to as “hard infrastructure.”  This is understandable and precisely why we have to be successful in increasing resources for infrastructure through crowding in private capital. 

Without more capital, we will have difficulty convincing countries to increase their investments in people at the scale we think is necessary to build a workforce that can be competitive in the economy of the future.

We have seen, throughout East Asia, that investments in people make a huge difference to a country’s ability to grow their economy in an inclusive way.

But, it is not just increasing budget expenditures for education that matters. Learning outcomes are critically important. What students learn in classrooms is a strong predictor of economic growth.

One striking study shows that if student learning achievement had been as high over time in Latin America as in East Asia, Latin America could have matched East Asia’s much higher rate of economic growth.

It is hard to overstate the urgency of making more and more effective investment in people. I believe it will determine the very future of nations.

This is especially true in considering the importance of investing in the early years. Millions of young children do not reach their full potential because of inadequate nutrition, lack of early stimulation and learning opportunities, and exposure to stressful environments.

Making investments in the earliest part of people’s lives will make a big difference in countries’ ability to compete. The cost of falling short in equipping children with foundational skills is unacceptably high, and the evidence supporting this conclusion grows every day.

Governments that do not invest early in a skilled, healthy, productive workforce are undermining their current and future economic growth.

The scale of this problem is massive. One quarter of children under age five worldwide – 159 million children – are stunted – meaning that they literally do not have the same number of neuronal connections as their non-stunted age-mates. The proportion in sub-Saharan Africa and South Asia is higher than 36 percent. Even in countries that have done relatively well in terms of economic growth – such as Indonesia, Ethiopia and Guatemala – over one-third of children remain stunted. And nearly half of all three- to six-year-olds do not have access to pre-primary education.

The stark reality is that countries cannot walk into a more technologically complex and digitally demanding future with 40% of their workforce unable to compete. We need to help countries understand that investments in human capital are just as critical as investments in “hard infrastructure” if they actually want to spur economic growth and compete effectively in the short, medium and long term.

We need to encourage leaders to see that these investments will not only lead to inclusive economic growth but will also establish the social foundations that can act as a bulwark against instability, violence and conflict.

I believe that we must dramatically increase our aspirations for both the quantity and quality of investments in health, education and skills. If we do not, and if we do not do it quickly, not only is it a recipe for poor economic growth, but we will leave a large population of people living in countries where the traditional low skilled jobs are not available and who, often through no fault of their own, simply cannot compete.

To allow this to happen is to sow the seeds of future crises – crises that we can ill afford.  Indeed, one of the themes that came up repeatedly during the G20 leaders meeting is that we are living in a time of multiple overlapping crises.

The number of refugees are at historic highs, the climate is in distress and we face the prospect of pandemics that could cost trillions of dollars and millions of lives.

I believe that the World Bank Group can play a critical role in building resilience to these multiple shocks both in developing countries and for the world as a whole.

Our third pillar, then, is a much expanded role in fostering resilience in our client countries against some of the most severe shocks that threaten to roll back decades of progress against poverty.

Currently, there are about 65 million people displaced from their homes, with 21 million refugees, 90% of whom are living in developing countries. Left without support the displaced face hardship and marginalization, and put at risk the development progress of host communities.

Along with human suffering, immense pressures have been placed on the resources of host countries that were already facing economic challenges.

In Lebanon and Jordan, the refugee population is now at nearly 20% and 10% of their country’s respective total populations.

The global community owes these countries a debt of gratitude for their willingness to open their borders and help those in need.

This is why the World Bank Group has pledged to support them, not only in responding to the current refugee crisis but in building the infrastructure they will need to grow their economies in the future.  

To do this, we have had to rethink the way we use concessional finance. In addressing the crisis of forced displacement we have now concluded that concessional finance should follow the refugees and not be apportioned simply by using GNI per capita.

At last year’s annual meetings in Lima, we launched a new Middle East and North Africa financing facility to provide Jordan and Lebanon with access to low cost loans and grants.

Recently at the UN, we announced the Global Concessional Financing Facility, for middle-income countries, which will raise about US$1 billion in grants over the next 5 years explicitly for Jordan and Lebanon, and an additional US$500 million in grants to help other countries address future refugee crises wherever they occur, including in middle income countries.

We will blend these grant contributions from donors to ultimately provide $4.5 billion to $6 billion of concessional finance.

This decision to put concessional financing on the table in response to the refugee crisis prompts other questions about the way we support middle-income countries.

These are the exactly the kinds of conversations that the Global Concessional Financing Facility has opened up for us.

The rules of the game are changing.

Let me now address another global risk, climate change, where the way we respond must also change.

Extraordinary, collective effort has given us the Paris Agreement. More than 170 countries have signed it and we are on the brink of ratification, which will make it a legally binding commitment.

During the COP 21 process our collective ambition was made clear. We left the meeting with ambitions that were even higher than when we walked in. We agreed that instead of keeping global warming to 2 degrees, we will try to keep it below 1.5 degrees Celsius.

Look, ambition is great, but here is the evidence that worries me.

If we look just at the temperature during August of 2016, we are very close to 1.5 degrees Celsius above historic norms. The pattern of global warming is such that the last 16 consecutive months have been the hottest 16 months on record.

The seas are rising faster than was once imagined.

The trajectories of cyclones and typhoons have shifted.

And as I have said before, many of the poorest people in the world are now the most vulnerable to extreme weather events although they had very little role in putting the carbon in the air.

The reality is stark. We have a planet that is at serious risk, but our response has not been equal to the task.

During my medical training, I learned that in an emergency room, if lives are at risk you have to triage – take action where and when it is most needed first and then go from there. We need to do some triage in determining the most urgent tasks to avert disastrous climate outcomes.

The political victory of COP 21 has brought us so far.

But we now have to recover from the hangover of our COP 21 celebrations and get to the task of financing and incentivizing the actions that will keep global warming below 1.5 degrees Celsius.

I believe there are three things which we need to do now, which can dramatically alter the trajectory of global warming:

-    First, phasing out hydrofluorocarbons, HFCs, could reduce warming by ½ degree Celsius by the end of the century. We need to get finance flowing to the countries that commit to phasing out HFCs and ramp up energy efficiency.

-    A second major focus is to slow down the growth of coal fired power plants, across Asia in particular. Scaling Solar, which I mentioned earlier, is a perfect example of how rapid action can lead to dramatic changes in the energy mix in even the poorest countries.

-    and, third, if we are going to mobilize private finance for climate, the financial system needs to be fit for purpose to assess climate risks and opportunities – in other words we need a Greener finance sector.

Delivering on Paris comes with a high price tag, running into the trillions. We need to help countries manage their energy transition towards renewables, and unlock the necessary finance.

As I head into our Annual Meetings this week, on climate change, I will be doing everything I can to push for immediate, scaled up action. I will do so with a new sense of impatience and urgency.

We need to act now or the door will quickly close on 1.5 degrees Celsius.

And, finally, we have to be better prepared for the threat posed by pandemics.

The Ebola crisis and Zika taught us once again we are not prepared for pandemics.

If a pandemic as fast-moving and lethal as the Spanish Flu of 1918 struck today, we could face the possibility of tens of millions of people dying and a loss of as much 5 percent of global GDP – or more than $3 trillion dollars.

Because pandemics tend to disproportionately impact the poor, managing pandemics is even more critical as we seek to end extreme poverty.

Ebola kick started a chain of actions that is bringing us closer to where we need to be. In trying to understand why we waited so long to provide resources for Ebola, we began to understand that there has to be an automatic mechanism for dispersing funds so that we can stop pandemics as early as possible.

What we have created is an entirely new pandemic insurance instrument linked to an entirely new pandemic bond.

We got the idea from innovations that we had made in disaster risk management and we are now looking to see if we can use these instruments for mitigating other kinds of risks.

One of the greatest inequalities in the world is the inequality of access to insurance. It is our responsibility to make these kinds of financial tools available for many more poor people.

Now, I want to be clear that the role of the World Bank Group is not to be the world’s first responders, to directly intervene in pandemics or in humanitarian response. Our role is to take the work upstream, to bring innovative financial tools that can reduce the likelihood of disasters happening in the first place.

You cannot impact the magnitude of a volcano or an earthquake through early intervention but you can impact the magnitude of pandemics.

I lead an extraordinary organization. 

It was created more than 70 years ago, in another world to tackle the problems of another century. 

In my first term as president, we have worked to transform the WBG into an organization fit to tackle this century’s problems, with this century’s tools.

Today, I have outlined what I think we exist to do.  If we did not exist, we would have to invent ourselves. 

But we do exist, and we are ready, and we are fit for purpose to tackle the world’s most complex challenges. 

We have to raise our hand if we want to spur economic growth for the poorest countries in the world and ask, is what we are doing helping?

If we want to make the investments in human beings that we know are critical for countries to be competitive, are we actually making a difference?

COP21 resulted in one of the world’s greatest and most ambitious agreements. But how does that help unless we actually start doing something about it?

With all the global threats that we are facing, are we really having an impact? We have to ask ourselves these questions over and over and over again.

We have to raise our hand.

We have to reach a new level of seriousness.

When we do, then finally, our aspirations for the poor will meet the aspirations of the poor.

Thank you.

Api
Api

Добро пожаловать